Jelena Đoković: Naša deca su zadovoljnija na Kopaoniku nego u Diznilendu!

Novaka i Jelenu Đoković Kopaonik vezuje još od njihovog detinjstva. Nole je svoje prve teniske korake započeo upravo na našoj najpoznatijoj planini, a Jelena je na Kopaonik dolazila na kampove. U razgovoru za „Blic“ ispričala je koliko joj je drago što provodi vreme sa decom iz ruralnih područja Srbije, sluša njihova iskustva, a ujedno je na Kopaoniku i sa svojom porodicom.

– Saznala sam za imena mnogih sela iz kojih su deca došla, a do kojih zaista ne stiže sistemska pomoć. Toliko pažnje smo posvetili tim nevidljivim dečacima i devojčicima i drago mi je da za ovih sedam godina koliko traje „Drugarijada“ kamp sve više raste. Oko 150 dece je ove godine u Brzeću – kaže Jelena.

Jelena nije krila zadovoljstvo i svoje dece koja su u kampu. Kaže da su njihovi osmesi i te kako vidljivi, jer nikada do sada nisu imali priliku da se susretnu sa tako velikim brojem dece na jednom mestu.

– Ovo što smo napravili na Kopaoniku za decu iz nerazvijenih zajednica ne prija samo njima već i svoj ostaloj deci koja nisu iz takvih sredina. Mislim da u „Diznilendu“ moja deca ne bi mogla da budu toliko zadovoljna kao što su ovih dana ovde na kampu. Na Kopaonik smo došli namenski da podržimo „Drugarijadu“ i, kao što sam rekla, da svojoj deci pružimo zadovoljstvo – objašnjava Jelena Đoković.

Kaže da voli da se šeta i istražuje šumske staze i proba plodove koje nalazi u prirodi. Pošto je Novak odrastao na Kopaoniku, druga po redu „Drugarijada“ je simbolično bila posvećena upravo toj vezi koju i Jelena i on imaju sa Kopaonikom.

– Vrednost naše porodice prenosimo kroz razne projekte. I kada puno dajete, onda puno i dobijate. Tako da kada dođemo u Srbiju obilazimo mnogo dece i ljudi. Dva-tri puta godišnje, koliko dolazimo u Srbiju, trudimo se da svima posvetimo pažnju. Videli ste kako se Novak spontano družio sa meštanima Brzeća i pomogao im da izvade krompir. Baš onako kako to on ume i voli. Ništa me više ne iznenađuje od mog supruga – otkrila nam je Jelena Đoković.

Poslednjeg dana druženja sa mališanima, prisećajući se svojih kampova koje je posećivala kada je bila u njihovim godinama, Jelena je deci pričala o igrama koje su je naučile da je u životu najvažnije deliti kako uspeh, tako i poraz.

– Igre bez granica su mi bile omiljene. Njihova suština bila je u tome da su se svi pojedinačno takmičili, ali istovremeno su morali i da budu tim kako bi pobedili – priseća se Jelena i dodaje:

– Mislim da je to u stvari poruka ove „Drugarijade“, da smo svi pobednici kada se družimo i delimo.

Izvor: pulsonline.rs