Otvoren 30. Kopaonik biznis forum

„U prvoj polovini prošle godine rast ekonomske aktivnosti je bio na zavidnom nivou da bi u drugom polugodištu pozitivni trend bio prekinut a u ovom trenutku je teško odrediti ukupni rast u prošloj godini, ali se sa sigurnošću možemo reći da neće biti veći od 2,7 odsto što je dva i po puta manje u odnosu na 2021. godinu“, rekao je Vlahović.

Istakao je da se prognoze rasta za tekuću godinu kreću u rasponu od 2,2 do 2,6 odsto a što se Srbije tiče naveo je da je naša zemlja lane ostvarila rast od 2,3 odsto, što je skoro duplo manje od projektovanog, da je industrijska porivodnja porasla za 1,5 odsto, dok je ukupni deficit na kraju godine iznosio svega 3,3 odsto.

Prema njegovim rečima, za ovu godinu je planiran deficit od 3,9 odsto BDP, što je s obzirom na ulazne parametre verovaratno dostižno ali je upitno postizanje rasta od 2,5 odsto, imajući u vidu prenete negativne trendove iz poslednjeg lanjskog kvartala.

Vlahović je ocenio da je vreme pred nama prepuno izazova i da su rizici prisutni i nažalost teško predvidivi i merljivi.

Među onima na koje možemo uticati naveo je reafirmaciju našeg strateškog razvojnog cilja, a to je punopravno članstvo u EU, nastavak strukturnih reformi, neophodnost povećanja privatnih investicija, završetak restukturiranja i konsolidacije javnih preduzeća misleći prevashodno na EPS.

Istakao je i da nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala.

„Posmatrano iz fiskalnog ugla makroekonomski agregati preneti iz prošle godine su s obzirom na okolnosti solidni i zadovoljavajući i ako ove godine ostvarimo rast od dva odsto, održimo fiskalni deficit ispod četiri odsto BDP a javni dug ispod 60 odsto BDP to će se kvalifikovati kao uspeh“, rekao je Vlahović.

Ocenio je da je veoma važno da plate u javnom sektoru ne rastu brže od realnog rasta ukupne ekonomske aktivnosti.

Prema njegovim rečima, ohrabruje novi stend baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) usmeren na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilinost i jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu kroz reforme u domaćem energetskom sektoru, te zaštita najranjivijih kategorija stanovništva“, naglasio je on.

Naglasio je da srpska prvireda prema oceni MMF-a ima dobre mahanizme zaštite od rizika, a to su pre svega visoke devizne rezerve, umerena visina spoljnog i javnog duga, te dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor a da je tako svedoči nepromenjeni rejting Srbije od strane međunarodnih agencija.

Osvrćući se na period između dva foruma i situaciju u evropskoj i svetskoj ekonomiji, Vlahović je naveo da se očekuje da će ove godine privreda SAD rasti po stopi od 1,4 odsto, Kine 5,2 odsto, Indije 6,1 odsto, Japana 1,8 odsto.

„Kada je u pitanju inflacija, projektuje se njen pad sa 8,8 odsto prosečno u prošloj na 6,6 odsto u ovoj godini, i nadalje 4,3 odsto u 2024. godini. Evrozona je lane prema procenama MMF-a ostvarila rast od 3,5 odsto, pri čemu su dve od četiri najveće ekonomije imale iznadprosečni rast, Španija 5,2 odsto i Italija 3,9 odsto“, rekao je Vlahović.

Kazao je da je nemačka prireda je imala gotovo dvostruko manji rast od ostvarenog proseka evrozone i da je iznosio 1,9 odsto.

Prema njegovim rečima, ove godine prosečni rast u evrozoni se projektuje na 0,7 odsto i da je dobra vest da je u odnosu na oktobar ova projekcija pozitivno korigovana.

„To drugim rečima znači da su šanse za duboku i dugu recesiju u evrozoni značajno smanjene. Moguća je tehnička recesija, plitka i kratkotrajna u Nemačkoj i eventualno u Italiji ali prognoze su da će i te dve zemlje imati u celini pozitivan rast u ovoj godini 0,1 i 0,6  odsto respektivno“, rekao je Vlahović.

Istakao je da je kao posledica restriktivnih stabilizaconih mera centralne banke inflacija u evrozoni smanjena sa 10,6 odsto u oktobru na 9,2 odsto u decembru prošle godine ali da se bazna inflacija i dalje održava na nivou od 5,2 odsto.

Na kraju obraćanja Vlahović je pozvao kompanije i pojedince koji to do sada nisu uradili da se pridruže akciji pomoći Siriji i Turskoj nakon zemljotresa koji se u ovim zemlajma dogodio pre mesec dana i naveo da je Savez ekonomista svoj prilog već uplatio na namenski račun UNICEF-a.

Današnjem uvodnom događaju sesiji na KBF između ostalih su prisustvovali guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomilsav Momirović, glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja Svetske banke Gil Indermit, ambasador SAD u Beogradu Kroistofer Hil, francuski ambasador Pjer Košar, britanska ambasadorka Šan Meklaud.