Kopaonik, poznat kao “Krov Srbije”, najveći je planinski masiv u Srbiji i broj jedan zimska turistička destinacija, posećen i leti.

U svom najvišem delu Kopaonik je nalik na kuću ravnog krova te se taj deo naziva Ravni Kopaonik.

Na prostoru Ravnog Kopaonka na nadmorskoj visini od oko 1780 m smestilo se samo središte njegovog turističkog centra. Najveći smeštajni kapaciteti, među kojima su brojni hotela, apartmani, vile, odmarališta, planinarski domovi, nalaze se u tom delu Kopaonika i pogodni su, kako za plitak džep, tako i za one koji žele komfor 5 zvezdica. Tu su i prateći sadržaji, sportski tereni, bazeni, teretane, bioskop, radnje, brojni restorani, kao i klubovi. Kopaonik je planina zabave na snegu, ali takođe i provoda za one, kojima sport nije prioritet. Na Kopaoniku neki posećuju noćne ski staze, a neki ispijaju piće u toplim lokalima.

Na Ravnom Kopaoniku smešteno je i skijalište sa preko 55 km alpskih staza i 18 km nordijskih. Kopaonik ima skijaške staze pogodne i za početnike i za iskusne skijaše.

Najviši vrh Kopaonika je Pančićev vrh, na visini od 2017 m. Poslednja želja najvećeg srpskog prirodnjaka, Josifa Pančića, bila je da mu grob bude na ovoj planini.

Na Kopaoniku, zavisno od sezone, gostima su na raspolaganju brojne aktivnosti, poput snoubordinga i paraglajdinga, za one koji vole adrenalin, planinarenje (tu su Pančićev vrh, za najhrabrije, kao i vrh Šiljak, Kozje stene, Markova stena, za one u nešto slabijoj kondiciji), pešacke ture (Kopaonik pruža brojne (ne)utabane staze, kojima se može koračati samostalno ili uz pomoć stručnih vodiča), a za one koji vole izazov, lepa vest je da je ponuda Kopaonika obogaćena i rutom za planinski biciklizam.

Na Kopaoniku je moguće pohađati i neki od mnogobrojnih edukativnih programa i treninga, među kojima su, osim neizostavnih škola zimskim sportova i škola jahanja, košarke, tenisa… Tu su i raznovrsni programi za decu, škola u prirodi, škola engleskog jezika programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Kopaonik je i destinacija za kongresni turizam.

U okolini Kopaonika mogu se istražiti manastiri (Studenica, Sopoćani, Ðurdevi stupovi, Gradac), može se obići srednjevekovna tvrđava Maglič, što je još lepše, ako se spoji sa splavarenjem Ibrom, a tu je i vinska tura (obilazak Župe Aleksandrovačke, poznate po kvalitetnom vinu i rakiji).

Mogući su i izleti, po dogovoru, a organizuje se i branje sezonskih šumskih plodova i sakupljanje lekovitog bilja.

Nacionalni park Kopaonik je osnovan 1981. godine I obuhvata površinu od 11810 hektara. Ima 12 rezervata i njegovo bogatstvo flore čini preko 1500 biljnih vrsta.

Planinu Kopaonik naročito atraktivnom čini prepoznatljiv pejzaž sa gustim četinarskim šumama (smrča i jela). U Nacionalnom parku živi 91 endemična i 82 subendemične biljne vrste, što ukazuje da ovaj prostor predstavlja jedan od najznačajnijih centara biološke raznovrsnosti i endemizma Srbije i Balkana.

U podnožju Kopaonika na nekoliko mesta izbijaju termomineralni izvori izvanrednog kvaliteta i visoke temperature, pogodni za više vrsta lečenja i razvoj banjskog turizma.

Tu su i planinski izvori, koji i leti održavaju temperaturu od svega nekoliko stepeni. Najviši od njih je Krčmar voda, koji izbija na visini od 1950 metara nadmorske visine, ispod samog Pančićevog vrha.

Kopaonik je raznovrsno prirodno bogatstvo u Centralnoj Srbiji, koje se prostire na 2756 km², dužinom oko 82,7  km i širinom oko 63 km, a do njega se stiže dobro povezanim regionalnim i magistralnim putevima. Zavisno, kojim putem se ide, od Beograda je udaljen oko 250km. Pa šta čekate? Pakujte zimsku opremu i pravac Srebrna planina.