Nacionalni park Kopaonik se nalazi u centralnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Nacionalni park predstavlja, zakonom zaštićeni i tačno ograničen predeo koji se održava u prirodnom stanju. U njemu su zaštićeni životinjski i biljni svet, reljefi, erozivni, akumulacijski, glacijalni i drugi oblici prirodne retkosti. Prvi nacionalni park u svetu je u SAD – Yelowstone proglašen 1872.godine (država Wyoming). U Evropi je prvi ustanovljeni Nacionalni park – Engadin u Švajcarskoj 1909.godine. Za Nacionalni park u Srbiji proglašeni su: Fruška Gora, Tara, Kopaonik, Đerdap i Šar planina.

Prirodne odlike

Kopaonik se nalazi između reka Ibra i Sitnice na zapadu,Laba na jugoistoku, Jošanice i Kozničke reke na severu dok je istočna strana omeđena dolinom reke Rasine i Toplice.

Duboke kotline i klisure Kopaonika urezale su Barska i Lisinska reka na zapadnoj strani, Duboka i Brzećka reka na istočnoj strani, a Ciganska i Gobeljska reka na severnoj strani. I zajedno sa Samokovskom rekom, centralnom kopaoničkom vodenom arterijom, utiču na rasprostranjenje biljnog i životinjskog sveta i obeležavaju Kopaonik.

Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (serpentiniti, graniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci).

Današnje oblike reljefa Kopaonika stvorili su, kroz dugi niz godina, procesi erozije i spiranja.

Klima Kopaonika obeležena je sa preko 200 sunčanih dana godišnje zbog čega i nosi naziv „planina sunca“. Kopaonik se nalazi na prelazu primorske ka kontinentalnoj klimi. Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom.Hladni i teži vazduh zadržava se u okolnim dolinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7 °C. Snegovi sa izvesnim odstupanjima padaju krajem novembra i traju do meseca maja , prosečno 180-230 dana godišnje.Padavine su u proseku veće od 1000 mm godišnje.

Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se od najstarijih vremena kopala ruda. Vulkanska aktivnost i vreli mineralni rastopi su uzrokovali promene na stenama usled visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastala „kopaonička rudna oblast“ sa velikim brojem rudnika u kojima se mogu naći rude metala gvožđa, olova i cinka kao i retkih metala srebra i zlata i retkih minerala: volastonita, fluorita i azbesta.

Kopaonik nije izvorište velikih reka zbog relativno malih godišnjih padavina ali zato postoji gusta mreža malih površinskih tokova koji potiču od brojnih izvora sa cele površine ove planine, od kojih su neki sa hladnom vodom, neki su lekoviti sa povećanom radioaktivnošću i mineralizacijom vode.

Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode, Krčmar voda, Pajino preslo, Javor česma, Kaznovske bačije.

– Na toku Samokovske reke, najveće vodene arterije Kopaonika, formiraju se mali vodopadi i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci formira višestepeni vodopad Jelovarnik u dužini od 80 metara.

– Kopaonik je poznat po interesantnim hidrološkim pojavama tresavama i pištevinama. Tresave nastaju kao posledica velikog isparenja mnogih potoka i bara i stare su preko 1000 godina. Najveća tresava na Kopaoniku je Jankova bara. Pištevine su prirodni zagati od busenaste trave u kojima se zadržava voda. Obično pištevine postaju tresave.

Na području Kopaonika nalazi se nekoliko urvinskih jezera. Najveće je Semeteško jezero, koje se nalazi na 900 mnv u ataru sela Semeteš ispod visa Orlovac. Semeteško jezero je kružnog oblika, prečnika 60m. Vodu dobija od podvodnih izvora, a manjim delom i od dva izvora iznad jezera. Podvodni izvori zaslužni su za to što je jezeru praktično nemoguće izmeriti dubinu, jer su oni toliko duboki i široki da praktično predstavljaju deo jezera.

Prosečna temperatura vode je 10°C, dok u julu i avgustu dostiže i 20°C. Na jezeru su se formirala tzv. „ploveća ostrva“ na kojima ima rastinja. Prilikom duvanja vetra ostrva se kreću po jezeru, što predstavlja atrakciju poseticima jezera (vožnja po jezeru). Jezero je poribljeno sa šaranom, a „starosedeoci“ su tritoni (Salamandra salamandra) – vrsta repatih vodozemaca iz porodice Salamandera sa slabo razvijenim nogama u našem narodu poznatiji kao daždevnjaci. Jugozapadno od Jošaničke banje nalaze se još dva urvinska jezera: Gornje (Dugačko) i Donje (Malo) jezero.

– Od hidrotehničkih zahvata na Kopaoniku interesantan je Mijatovića jaz, koji je Dragoljub Mijatović iz sela Žutice prokopao 1929. godine, kao kanal za vodu (vadu) dužine 18 km. „Gejzir“ hladne vode koji je nastao kao posledica hidrogeoloških istraživanja, stub je vode visine oko 5 metara.

Najpoznatije banje ovog područja su: Jošanička banja (t° 78°C), Lukovska banja (t°36°-56°C) i Kuršumlijska banja (t ° 38°-56°C) čije vode imaju izuzetno lekovita svojstva.

– Povoljni klimatski uslovi, raznovrsna geološka podloga, debeo snežni pokrivač uticali su na razvoj izuzetno bogatog i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta tako da je Kopaonik postao pravi centar za istraživanja u nauci i praksi.

Prirodni spomenici

Geomorfološki spomenici – kamene granitne figure: Lisičja stena, Pajin grob, Suvi vrh, Jankov breg, Babin grob, Visoki deo, Karaman – Vučak.
Geomorfološki spomenici – tragovi pleistocenske glacijacije: Cirk Krčmar, Cirk Široki do, Cirk Velika Gobelja.
Geološki spomenici : Velika stena, Velika Šiljača, Jelica, Žljeb, Gvozdac i Oštri krš.
Hidrološki spomenici – izvori I vrela: Vrelo Duboko, Gejzir Gvozdac, izvor Marina voda, izvor Krčmar, vodopad Barska reka – vodopad Jelovarnik, Semeteško jezero.
Hidrološki spomenici – strogo zaštićeni vodotoci slivova: Samokovska reka, Gobeljska reka, Barska reka, Brzeka reka, Duboka reka.

Fauna

Životinjski svet Kopaonika je dosta raznovrstan i od vremena od kada je Josif Pančić na Kopaoniku istraživao (pre 100 godina), se znatno promenio. U 19.veku na Kopaoniku je bilo medveda, risova, divokoza, tetreba, kuna, vidri…

Do današnjeg vremena na Kopaoniku ovih životinjskih vrsta više nema. Opstali su i tu žive: vuk, divlja svinja, srna, lisica, zec, lasica, tvor… Među prirodnim retkostima (pod zaštitom), preostali su: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko (Falco peregrinus), Šumska sova (Strih aluco), Planinska ševa (Eremophila alpestris), Krstokljun (Loxia curvirostra), Sivi puh(Dryomys nitedula), Buljina (Bubo bubo), Divlja mačka (Felis silvestris), Živorodni gušter (Lacerta vivipara).

Najbrojnija preživela vrsta životinjskog sveta na Kopaoniku jesu ptice i to pretpostavlja se zato što nisu strogo vezane za vegetacione i klimatske zone. Naš poznati ornitolog Sergej Matvejev, svojim dugogodišnjim istraživanjima ptica Kopaonika, je ustanovio da se broj vrsta ptica povećao u zadnjih 100 godina. Danas na ovoj planini ima ukupno 148 različitih vrsta ptica!

Na hladnim i visokim delovima planine živi Sibirski skakavac. U bistrim planinskim vodama i brzacima živi Potočna pastrmka čija se brojnost znatno povećala poribljavanjem voda Kopaonika što je i bio jedan od prioritetnih zadataka NP Kopaonik. U toku su i istraživanja vezana za utvrđivanje brojnosti sisara na Kopaoniku koja NP Kopaonik radi zajedno sa stručnjacima Biološkog fakulteta u Beogradu. 

Turizam

Zbog povoljne klime, broja sunčanih dana u godini, geomorfološke raznovrsnosti Kopaonik je izuzetno pogodan za razvoj turizma. Kopaonik pruža posetiocima – ljubiteljima prirode, uživanje i lepe doživljaje…

U okviru Nacionalnog parka izgrađen je prelep turistički centar sa sistemom žičara i skijaških terena za alpsko i nordijsko skijanje.
Vodite računa o pravilima ponašanja u nacionalnom parku, koja su istaknuta na ulazu. Nije dozvoljeno samovoljno kampovanje i loženje varte na mestimagde to nije predviđeno. Takođe nije dozvoljeno branje gljiva, lekovitog bilja, hvatanje životinja, ribolov bez odobrenja uprave nacionalnog parka.
Zgrada Uprave Nacionalnog parka Kopaonik se nalaziu samom turističkom centru.

Google Mapa Nacionalnog Parka Kopaonik

NAPOMENA: Dinamička Google Mapa Nacionalnog parka je u fazi izrade…

Više informacija na:

http://www.npkopaonik.com/

Fotografije: Olja Simović, Wikipedia