Naknada za komercijalne delatnosti u NP Kopaonik

Ovo su nove mere zaštite prirodnih resursa Srbije koje je propisalo Ministarstvo zaštite životne sredine, dok su upravljači zaštićenih područja bili u obavezi da utvrde visine ovih taksi, poštujući propisane maksimalne limite.

Država je propisala, recimo, da se po ležaju u hotelu koji se nalazi u nekom od nacionalnih parkova može naplatiti do 1.200 dinara godišnje naknade. Voziti turiste po jezeru ili reci, vlasnika će koštati do 30.000 dinara godišnje, oni koji drže kafanu, pečenjaru, objekat brze hrane, plaćaće do 1.005 dinara godišnje, piše „Politika“.

Ozbiljnu zabunu u javnosti izazvale su i odluke da se naplaćuje i snimanje igranih filmova, do 12.500 dinara po danu, dokumentarnih 5.000, a fotografisanje do 2.000 dinara na dan. Ovo je počelo da se primenjuje na Staroj planini, ali samo kada je reč o komercijalnim stvarima. Niko, kako kažu za „Politiku“ u preduzeću „Srbijašume“, koje upravlja ovom zaštićenom planinom, nema nameru da naplati bilo šta posetiocima koji se fotografišu, prave selfije.

Ali, kompanija „Štil“, poznata po motornim testerama, platila je naknadu kada je snimala reklamu za svoje proizvode na šumovitoj Goliji. Onaj ko se snima zarad lične uspomene ništa ne mora da plati, ni na Goliji niti na Staroj planini, u Sićevačkoj klisuri, Kamenoj Gori. Na ukupno 52 zaštićena područja kojima upravljaju „Srbijašume“.

Ovo javno preduzeće, kako kažu u njenoj upravi, staralo se prvenstveno o zaštiti lokalnog stanovništva, pa prirodnih resursa. Minimalne naknade predviđene su za one koji obavljaju razne delatnosti i žive u tim područjima. Onaj ko pravi biznis, profit, zahvaljujući i prirodnim resursima plaćaće maksimalno. Tu je reč prevashodno o rudnicima, dalekovodima, vetrogeneratorima, eksploataciji kamena iz planine, peska i šljunka iz reke.

Dakle, kada seosko domaćinstvo izdaje ležaj, platiće minimalnu naknadu, hotelijer maksimalnu, barem u onih 13 od 52 zaštićena područja kojima upravljaju „Srbijašume“, a za koje su usvojene naknade. Druga javna preduzeća osnovana kao upravljači nacionalnih parkova, parkova prirode, predela izuzetnih odlika, imaju mogućnost da sve naplate shodno propisanim maksimalnim tarifama.

Upravljači zaštićenih područja, u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, bili su u obavezi da sredstva prikupljena na ovaj način drže na posebnom računu i koriste za zaštitu, razvoj i unapređenje zaštićenog područja, ali je sada to novim propisima promenjeno. Javna preduzeća osnovana za ove namene naknade mogu da koriste, u skladu sa planovima i programima upravljanja i godišnjim planovima poslovanja, odgovorila je za „Politiku“ Jasmina Jović, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.

Ovom ministarstvu mogu se žaliti oni koji su dobili rešenja o plaćanju naknade, ukoliko je reč o područjima koja su zaštićena aktom Vlade Srbije. Ukoliko je to učinila Vojvodina kao pokrajina, onda je tamošnje resorno telo adresa ili jedinice lokalne samouprave, ukoliko je područje u njihovoj nadležnosti.

Na pitanje koliko će, recimo, prihodovati Nacionalni park „Kopaonik“ samo po osnovu naplate naknade za smeštajne kapacitete, odgovor Ministarstva je da se mora sačekati neko vreme, da upravljač, a to je preduzeće Nacionalni park „Kopaonik“, izvrši obračun, pa tek onda, eventualno, saznamo o kojoj je sumi reč. O tome da li ta sredstva mogu biti upotrebljena za izgradnju kanalizacione mreže i tako i za zaštitu ove ugrožene planine, rečeno je i da je to u nadležnosti lokalne samouprave.

Direktor Nacionalnog parka „Kopaonik“ Bojan Milovanović kaže da se sredstva prikupljena od naknada neće koristiti u ove svrhe.

„Kanalizaciona infrastruktura na Kopaoniku je građena sedamdesetih godina. Investitori nisu imali obavezu da pre gradnje hotela ulažu u infrastrukturu, pa se taj problem meri milionima evra. Odrađena je tenderska dokumentacija i potrebno je 17 miliona evra da se uradi odvod otpadnih voda sa vrha ove planine. Sredstva nacionalnog parka u ovom bi bila minorna“, kaže Milovanović.

On dodaje da se sredstva koja prikupi nacionalni park koriste za uređenje staza, šetališta, ali i za finansiranje poslovanja samog preduzeća, plate.

Autor: Politika