Nova gondola: vikend naselje Treska – vrh Kopaonika

„Ukoliko bismo uspeli da uradimo taj projekat, gondolu od vrha Kopaonika prema vikend naselju Treska, to bi doprinelo razvoju ove planine. Praktično, mogli bismo da se merimo sa svim skijaškim centrima i u Evropi i u regionu“, rekao je Ćika za Tanjug i dodao da će sve zavisiti od toga da li će biti obezeđena sredstva za finansiranje.

On je podsetio da je uz pomoć države urađena gondola koja povezuje Mali Karaman i naselje Brzeće i dodao da su tako stvoreni uslovi za razvoj podkopaoničkih sela.

Istakao je da je planu i izgradnja veštačke akumulacije na Malom Karamanu, kako bi se obezbedile dovoljne količine vode za potrebe skijališta.

Kada taj projekat završimo i to jezero bude u funkciji, mi ćemo onda moći za 100 sati da osnežimo sve staze na Kopaoniku koje se nalaze uz ove instalacije, napomenuo je Ćika.

Do sledeće sezone, kako je rekao, u planu je da se završi i staza Bela reka 3.

„Pored veštačke akumulacije, vodoakumulacije na Malom Karamanu, ove godine ćemo završiti i stazu Bela reka 3, koja povezuje Mali Karaman sa naseljem Brzeće. Imaćemo na toj strani prema Brzeću stazu Bela reka 1, Bela reka 2 i Bela reka 3, praktično jedno novo miniskijalište sa te strane Kopaonika. Takođe, završili smo veštačko osnežavanje na onim stazama na kojima ga nije bilo“, dodao je on.

Kada je u pitanju Stara planina, Ćika je rekao da je tamo skijaška infrastruktura daleko prevazišla infrastrukturu smeštajnih kapaciteta, kao i da dok se ne izgradi još hotela i apartmana ne postoji potreba da se dalje razvija skijaška infrastruktura.

„Ima dovoljno žica, tamo je i gondola, sve staze su pokrivene sistemima za veštačko osnežavanje. Tako da nešto novo za sada na Staroj planini ne. Na Zlatiboru smo uradili pored postojećih staza koje su bile, jednu plavu fenomenalnu stazu koja je skoro tri kilometra duga, tako da za sada i što se tiče Zlatibora ostaćemo na postojećim kapacitetima“, rekao je on.

Ćika je prokomentarisao najavu izgradnje gondole od Tornika to jest Zlatibora do Pribojske banje i naveo da je u pitanju jedan fenomenalan projekat koji će doprineti razvoju.

„Kako Zlatiboru i Pribojskoj banji, tako i skijalištu. Možemo da očekujemo veći broj skijaša. Oni koji budu u Pribojskoj banji, moći će da posete i Zlatibor, da se skijaju na Torniku. Jednom rečju, jedan fenomenalan projekat i mi ćemo dati tu punu podršku, mada to nije projekat Skijališta Srbije, tu smo za sve što bude trebalo“, rekao je on.

Ćika je istakao da je skijaška sezona ove godine počela sedam dana ranije, pre zvaničnog ski openinga, za razliku od prošle godine kada su skijališta praktično počela sa radom tek u drugoj polovini januara.

Kako je Ćika rekao, trenutno je na Kopaoniku oko 70 odsto staza u funkciji, na Zlatiboru 30 odsto, a što se tiče Stare planine 90 odsto.

„Sezona je prvo počela na Kopaoniku, zatim na Staroj planini, i na kraju na Torniku. Što se tiče Kopaonika, rade 33 staze i 18 instalacija, praktično za vrlo kratak vremenski period, ukoliko bude vremenskih uslova, celo skijalište na Kopaoniku ćemo pustiti u funkciju“, rekao je on.

Što se tiče skijališta na Staroj planini, Ćika je rekao da je ono praktično 90 odsto u funkciji, a što se tiče Zlatibora radi samo jedna staza – Stankova ravan, kao i da se nadaju da će u narednom periodu osposobiti i ostale staze, kako bi skijaši i borderi mogli sve da koriste u punom kapacitetu.

Ćika navodi da postoje i manja skijališta na Divčibarima, na Goliji, u Novoj Varoši, ali da ne spadaju pod upravu Skijališta Srbije, jer su uglavnom manja privatna skijališta, tako da Skijališta nemaju u uvid u njihovo poslovanje.

„Nadamo se da će ova sezona, koja je dobro krenula uspeti da nadoknadi ono što smo propustili prošle godine. Ukupan broj skijaša prošle godine bio je negde više od 350.000. Sada imamo u proseku između 7.000 do 8.000 skijaša dnevno, što je daleko veći broj, nego što je bio prošle godine na dnevnom nivou“, rekao je on Tanjugu.

Odgovarajući na pitanje kakva su očekivanja za ovu sezonu, s obzirom da prethodne sezone nije bilo dovoljno snega, Ćika je kazao da su Skijališta opremljena najsvremenijim sistemima za veštačko osnežavanje, tako da i ne zavise od prirodnog snega.

„Dobro je da padne prirodni sneg, jer onda u tom slučaju napravimo dobru podlogu i dodamo veštački sneg i onda je trajnost staza mnogo duža, nego ukoliko se samo radi sa veštačkim snegom. Mada moram da napomenem da naši sistemi nisu svemogući. Moraju da postoje određeni uslovi, da bude temperatura bar minus tri, da bude niska vlažnost“, rekao je on.

Čika je naglasio da prethodne tri godine Skijališta Srbije nisu menjala cene ski pasa, ali da su, ipak, ove godine morali, jer sve što utiče na cenu je poskupelo, pre svega električna energija i nafta.

„Pored toga smo, što se tiče Evrope, ali i u regionu, najjeftiniji. Moram da napomenem da smo radili i preprodaju i davali 15 odsto popusta, zatim za vreme održavanja Sajma sporta smo davali 10 odsto popusta. Imamo vrlo razvijenu mrežu veb prodavnice, tako da tokom cele sezone dajemo tu pet odsto. Sad je ski pas skup svuda, jer smo u sred sezone, jer njegova cena upravo zavisi od perioda godine. Na Kopaoniku je najskuplji, zatim sledi Zlatibor, pa Stara planina. Jednodnevni ski pas se kreće oko 5.000 dinara na Koponiku, dok šestodnevni oko 200 evra“, rekao je direktor Skijališta Srbije.

On je dodao da za korisnike studenstskih kartica daju 15 odsto popusta na kupovinu ski pasa.

„Takođe, mi smo i društveno odgovorno preduzeće, što znači da sve one opštine koje gravitiraju ka našim ski centrima. Za učenike, osnovce, srednjoškolce i studente određeni broj karata dajemo besplatno, da bismo promovisali skijanje kroz sistem obrazovanja“, rekao je Ćika.

Naglasio je da smo što se tiče smeštajnih kapaciteta, opremljenosti i staza lider u regionu.