Ponašanje na snegu i pri niskim temperaturama – Saveti GSS Srbije

Oblačenje:

• Slojevita tanja garderoba je toplija od jednostrukih debelih stvari: počinje se sa slojem donjeg veša koji je do tela, prijatan i koji vas drži suvim od znoja. Sledi topli sloj – debeo onoliko koliko su hladni uslovi u kojima ste. Spoljašnji sloj odeće treba da bude od materijala koji ne propušta vetar i vlagu. Idealno je da je to neki materijal koji omogućava da telo diše, dakle da se vlaga od tela filtrira ka spoljašnjoj sredini pri čemu sprečava spoljašnju vlagu da prodre unutra… Ovo se postiže membranama koje se nalaze ispod spoljnog tekstila, poput proizvoda firmi “Goretex”, “Polartec” i “Event”.
• Koliko ćete dodatne odeće poneti i koje vrste, zavisi od toga kakve uslove očekujete na odredištu. Dodatni sintetički slojevu su dobri ako vas očekuje hladno i vlažno okruženje. Opasnost pothlađivanja usled vetra znači da morate imati kompletan sloj koji štiti od vetra zimi. Ovaj sloj je uvek površinski i mora biti dovoljno širok i udoban da ispod njega stanu svi topli slojevi.
• Ni odeća ni obuća ne smeju da stežu, u protivnom će se zaustaviti cirkulacija krvi i doći će do brzog pothlađenja i promrzlina.
• Jakna treba da je zatvorena oko vrata, kukova i na rukavima kako topao vazduh ne bi izlazio napolje.
• Kapu treba nositi i ona treba da pokriva makar gornji deo ušiju, a dobro je da jakna ima kapuljaču koju je moguće navući preko kape.
• Tokom toplog letnjeg dana, od znoja vlažna majica će se brzo osušiti na suncu i toploti kada stanete. Zimi nema potrebnog sunca i topline za tu svrhu. Jedini izvor toplote koji može osušiti mokru majicu je vaše telo. Morate znati da je za isparenje vlažne odeće potrebna ogromna energija. Nositi vlažnu odeću je najbrži i najbolji način da se brzo podhladite. Vlagu i znojenje kontrolišite sopstvenim ritmom. Izbegavajte pregrevanje i veliko znojenje. Kada se odeća navlaži, bilo zbog vlage iznutra bilo od one spoljašnje, presvucite se odmah po dolasku u dom ili tokom dužeg odmora. Ako je više slojeva odeće mokro, promenite bar onaj do samog tela.
• Zbog njihove daljine od jezgra tela, ekstremiteti imaju najslabiju cirkulaciju i skloni su pothlađivanju, pa je neophodno zaštiti ih na odgovarajući način. Noge treba da budu tople i suve. Gornji sloj cipele treba da omogućava potpunu zaštita od snega i druge spoljašnje vlage, dok je unutrašnji uložak taj koji obezbeđuje toplotnu izolaciju.
• Kamašnesu vam neophodne uvek, a pogotovo zimi. One sprečavaju da sneg uđe u cipelu odozgo.
• Prava kombinacija čarapa je odlučujuća za toplinu nogu, ali previše čarapa postiže upravo suprotan efekat. Ako je cipela pre vaše noge natrpana čarapama biće tesna, smetaće cirkulaciji i biće vam hladno.

Kretanje:

• Nikada u planinu ne idite sami i ne odvajajte se od grupe.
• Krećite se obeleženim planinarskim stazama.
• Zimi su dani kraći, procenite vreme koje vam je potrebno za prelazak staze, kako biste bili u čvrstom objektu pre mraka.
• Pratite vremensku prognozu i informišite se o stanju snega i opasnostima od lavina.
• U slučaju pogoršanja vremenskih uslova potrebno je naći zavetrinu, nikako stajati na vetru. Ukoliko se to ne može izbeći, okrenite leđa vetru a ne grudi i lice, navucite kapuljaču, stavite ruke u džepove.
• Tempo kretnje po snegu ne bi trebalo da bude brz kako se ne bi znojili, ali ni prespor da se ne bi ohladili, s obzirom na činjenicu da snežna podloga i vetar snižavaju telesnu temperaturu. Najbolje je hodati umerenom brzinom.
• Ukoliko treba prtiti sneg za očekivati je da će osoba da se preznoji. Zato treba imati-poneti suvu majicu i presvući se odmah kada se prestane sa prćenjem snega.
• Sneg otežava hod. Put koji se po snegu od 25 cm pređe za sat potrajaće mnogo duže sa snegom od 50 cm, a smetovi visine kukova i veći su izazov i za one najsnažnije – te hod može trajati satima za ono što smo navikli da prelazimo u 15-ak minuta.
• Po visokom snegu telo dolazi u konstantan dodir sa hladnom površinom, te je brzina hlađenja mnogo veća, to treba imati na umu ako se planira prelazak terena koji je zavejan.
• Poneti nešto slatko (čokoladu, suvo grožđe…), ako je moguće termos sa slatkim pićem (zaslađeni čaj, sok…), imati kod sebe sveću (i upaljač), jer ona u zaklonu može da podigne temperaturu za nekoliko stepeni koji su najčešće odlučujući u borbi za život.
• Ukoliko nema prirodnog zaklona od nevremena, najbolje je iskopati rupu ispod jelke (tu već ima praznog i zaklonjenog prostora), odseći grane na koje se sedne (da se ne bi selo direktno na sneg) i treba sačekati da stane mećava ili da se podigne magla.
• Ne sedati na sneg zbog odmora, ne padati u san.
• Postoje folije od plastičnog materijala koje su presvučene reflektujućom materijom, koje služe da se zadrži toplota. One se obmotaju oko tela kada smo u mirovanju, i lako se slože tako da se mogu nositi u džepu. Jedan od naziva je astrofolija, dobra je ideja imati je uz sebe tokom zime.
• Osećaj za prostor se menja. Objekti, prema kojima se snalazimo u normalnim uslovima, u ovim postaju nevidljivi a konfiguracija terena se potpuno menja. U takvim uslovima orijentacija bez GPS, kompasa ili karte je gotovo nemoguća i za najbolje poznavaoce terena, a opet malo je onih koji umeju da rukuju tim uređajima.
• Obavezno sa sobom nosite čeonu baterijsku lampu, bez obzira da li planirate da se vratite pre mraka.
• Jedno od vrlo korisnih sredstava za poziv u pomoć je mobilni telefon. Međutim, često nije moguće ostvariti pozive jer hladnoća „isprazni” bateriju. Zbog toga telefon ne treba držati u spoljašnjem džepu, već što bliže telu.

Važno:

• Ne konzumirati alkohol. Alkohol širi krvne sudove i samo daje utisak da vam je toplije. Zbog pojačane periferne cirkulacije hladna krv iz ruku i nogu će pre ohladiti celo telo, pa će pothlađenje – i smrzavanje – nastupiti mnogo ranije nego da se nije pio alkohol.
• Ne trljati smrzute ruke/noge snegom, ili bilo čime drugim. Ne stavljati u vruću vodu, na vruće mesto. U protivnom će doći do oštećenja kože. Osobi koja je pothlađena skinuti mokru i hladnu obuću/odeću/rukavice i utopliti nečim suvim (ćebetom), a davati tople i zašećerene napitke.

Spisak korisnih stvari koje mogu da stanu u džep:

• Sveća i upaljač
• Pištaljka
• Čeona baterijska lampa
• Napunjen mobilni telefon
• Čokolada ili drugi slatkiš
• Perorez
• Astrofolija

Na skijaškim terenima

Gorska služba spasavanja Srbije na skijaškim terenima organizuje pretrage za izgubljenim skijašima, vrši pružanje prve pomoći povređenim licima i organizuje transport povređenih do zdravstvene ustanove. Kao i svake sezone, spasioci GSS Srbije će brinuti o bezbednosti svih ljubitelja zimskih sportova na Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru. Na sve tri planine, godišnje se zbrine oko 1000 povreda. Zbog prirode skijaškog sporta, povrede su dosta česte i neretko prilično ozbiljne, što zahteva brzo lociranje povređenog i pružanje neophodne prve pomoći.

Saveti skijašima i borderima:

• Održavajte ili poboljšajte fizičku kondiciju. Dobro se zagrejte i razgibajte pre vožnje, jer je polazak na „hladno“ najčešći uzrok mogućih nesreća.
• Odaberite stazu koja je u skladu s vašim skijaškim znanjem.
• Ne zaustavljajte se i ne odmarajte se na sredini staze, već sa strane.
• Brzinu vožnje prilagodite svom znanju, vremenskim uslovima i situaciji na stazi.
• Pre svakog odlaska na skijanje proverite stanje vaše opreme. Sredite podlogu i kantne, proverite ispravnost i podešenost vezova prema vašoj telesnoj tešini i znanju skijanja. Cipela ne sme da bude velika, i da vam se peta šeta u njoj. Loša i zastarela oprema za skijanje može biti uzrok povređivanja, pre svega, loši vezovi koji se ne otvaraju na vreme, veliki broj cipele, tupi rubovi na skijama,…
• Skijaši moraju poštovati oznake, upozorenja i informacije na skijalištu.
• Većina nesreća se događa početkom ili krajem dana zbog umora ili zbog zaleđenih staza.
• Kada osetite umor i utrnulost nogu smesta prestanite sa skijanjem.
• Pazite na radno vreme žičara. Morate stići na vreme do žičara koje će vas izvući na staze za povratak prema skijaškom centru. U suprotnom ne gine vam pešačenje, a time i opasnost od gubljenja.
• Skijanje van staza je posebno nezgodno. Prečice između staza koje su navedene, nisu zvanične ski staze. To su uglavnom putevi za racionalno kretanje ratraka između staza, pa se nima krećete na sopstveni rizik. Zato izvan staza nemojte nikada skijati sami. U slučaju nesreće moći ćete da pomognete drugima ili ćete biti u prilici da vama pomognu.
• Ako naiđete na povređenog, obeležite mesto pobadanjem i ukrštanjem skija iznad povređenog kako drugi skijaši ne bi naleteli, pogotovo u uslovima slabe vidljivosti. Ne raditi ništa poteđenom skijašu. Jedina stvar koja može da se uradi na licu mesta je neka vrsta utopljavanja povređenog. Odmah obavestite Gorsku službu spasavanja na dežurni telefon. Naši pripadnici stalno patroliraju stazama ili obavestite žičničara koji će sa spasiocima stupiti u kontakt radio vezom. Bitno je TAČNO uočiti položaj povređenog na stazi kako se ne bi desilo da spasioci traže povređenog više od 15 minuta po planini samo zbog loše procene mesta povrede.
• U slučaju gubljenja u planini posle prestanka rada žičara, savet je ne zavlačiti se u šumu kako bi se zagrejali, jer je onda teže da vas neko nađe. Pokušajte da se držite neke staze ili putića.

U slučaju potrebe za pomoć na skijaškoj stazi, kao i u bilo kojoj situaciji vezanoj za kretanje, boravak i opasnosti u planini, možete se obratiti spasiocima Gorske službe spasavanja Srbije, pozivom na brojeve telefona:

Kopaonik: 063 466 466

Stara planina: 063 466 461

Zlatibor: 063 466 467

Divčibare: 063466 427

Prilikom poziva potrebno je navesti tačnu lokaciju gde se nalazite uz opis o kakvoj nesreći se radi i sačekati da pomoć dođe.