Šta obići usput na putovanju do Kopaonika

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji i jedna od najperspektivnijih zimskih destinacija u regionu. Osim što je boravak na Kopaoniku prijatan i sadržajan, put do njega je takođe interesantan zbog brojnih znamenitosti i istorijski značajnih mesta pored kojih se prolazi. Posetioci ove planine, koju još nazivaju krovom Srbije, ne propuštaju priliku da usput obiđu manastire, gradove, reke i spomenike koji našu državu čine bogatom i jedinstvenom.

Znamenitosti koje možete obići ako dolazite iz zapadnog pravca

Polazak iz Beograda ka Kopaoniku zapadnim pravcem uključuje prolazak kroz Rudnik, Gornji Milanovac, Preljinu, Kraljevo, Ušće, Biljanovac i Jošaničku banju, koja najavljuje dolazak na cilj. Mogućnosti za prevoz do Kopaonika su mnoge, a ako se uputite automobilom u samostalnoj režiji, imaćete priliku da vidite usput nekoliko značajnih atrakcija.

Po izlasku iz Beograda, Ibarska magistrala vas najpre vodi pored Lazarevca i reke Ljig. Istoimena opština Ljig je za varošicu proglašena davne 1922.godine, a naročito je napredovala nakon izgradnje železničke pruge koja preko njene teritorije spaja Lajkovac i Gornji Milanovac.

Rudnik, planina koja povezuje srpske srednjevekovne vladare

Nakon prolaska pored Ljiga, put vas dalje vodi ka istorijski važnoj planini sa devet vrhova, 1.132 metra nadmorske visine i tragovima svih onih koji su prošli kroz nju. Reč je o planini Rudnik i istoimenom rudarskom naselju iz antičkog doba. Rudnik je bio pod uticajem Kelta, Ilira, Turaka i svih onih koji su ostavili određen uticaj na čitavu srpsku državu.

Svaki put kada prođete pored Rudnika, setite se da je bio u posedu najvažnijih srpskih srednjevekovnih vladara: kralja Milutina, cara Dušana, a kasnije i kneza Lazara. Na južnoj padini Rudnika je smešten Gornji Milanovac, industrijski grad i turističko mesto. Ime je dobio po naređenju kneza Miloša Obrenovića 1859. godine, a danas predstavlja centar rudničkog kraja.

Takovo, mesto koje svedoči o srpskom herojstvu iz doba turske okupacije

Samo nekoliko kilometara od Gornjeg Milanovca se nalazi Takovo. Ukoliko napravite pauzu u ovom mestu, primetićete malu crkvenu brvnaru kod koje je 1815. godine narodni skup doneo odluku o podizanju Drugog srpskog ustanka protiv Turaka.

Poznavaocima istorije Srba pod okupacijom je sigurno poznato ime Lazara Mutapa, heroja iz borbe protiv Turaka. Njegov grob se nalazi na 4 km od Takova pored manastira Vujan, iznad koga se izdiže istoimena planina.

Još jedan važan manastir je Vraćevšnica sa crkvom Sv. Đorđa, smešten 15 km od Gornjeg Milanovca. Na ovom mestu je 1812. godine Karađorđe objavio zaključke Bukureškog mira zaključenog između Turske i Rusije. Reč je o prvom međunarodnom dokumentu čije se odredbe odnose i na Srbiju.

Put se odavde nastavlja klisurom Despotovice i spušta se u zapadno Pomoravlje kod Preljine. Ovo je mesto ukrštanja puteva za Čačak, Užice i dalje za Crnu goru. Sledeće bitno odredište na kome biste mogli napraviti pauzu je Atomska banja Gornja Trepča. Poznata je po radioaktivnim mineralnim izvorima koji leče reumatska oboljenja.

Jova Kursula je još jedan junak upamćen po hrabrosti u borbi sa Turcima, a njegov grob se nalazi u selu Cvetke, pored stare crkvene brvnare iz devetnaestog veka.

Lepote Raškog okruga, najveći srpski manastiri i banje

Ukoliko vam vreme dozvoljava, posetite i Kraljevo koje je jedan od najlepših srpskih gradova. Leži na ušću tri reke, Ibra, Zapadne Morave i Ribnice, a vredni posete su svakako Muzej u Vasinom konaku i Galerija fresaka.

Samo četiri kilometra južno je smešten jedan od najvažnijih srpskih manastira iz srednjeg veka. U pitanju je manastir Žiča, sedište prvog srpskog arhiepiskopa Save, mesto krunisanja Stefana Prvovenčanog i kasnijih vladara Nemanjića. Raskošan stil i freske iz trinaestog i četrnaestog veka čine ovaj manastir jednim od najlepših u Srbiji.

Nastavak puta će vas dovesti do čak tri banje: Mataruške, Bogutovačke i Lopatiničke. Reč je o prirodnim lečilištima, i radioaktivnim, mineralnim izvorima. Manastir Studentica je sledeća destinacija na putu do Kopaonika, a sagrađena je u dvanaestom veku od strane Stefana Nemanje koji ju je namenio za svoju grobnicu. Ukoliko putujete sa decom na Kopaonik, i njima će biti zanimljivo da vide uživo nešto o čemu uče u školi na časovima istorije.

Prve elemente gotske arhitekture u Srbiji ćete videti na manastiru Gradac čiji je osnivač Jelena Anžujska, žena kralja Uroša I. Na 25 kilometara od Kopaonika ćete naići na Jošaničku banju i Rašku, grad zaštićen Kopaonikom i Golijom. Kada prođete ovo mesto, približavate se svom cilju i svim lepotama koje Kopaonik može da ponudi.

Evo gde napraviti pauzu idući prema Kopaoniku iz istočnog pravca

Prilazak Kopaoniku iz istočnog pravca takođe nudi mogućnosti za zanimljive pauze u toku puta. Ovaj pravac podrazumeva, polazeći iz Beograda, prolazak kroz Pojate, Ćićevac, Kruševac, Razbojnu, Brus i Brzeće.

Zanimljiv istorijski momenat na ovom pravcu je srednjovekovni grad Stalać, tačnije njegovi ostaci. Grad datira još iz antičkog doba, a obnovljen je u vreme cara Lazara. Srednjovekovni pečat mu daju tipični odbrambeni zidovi, rovovi i kule.

Samo dvadeset kilometara od Stalaća je smešten Kruševac, važna raskrsnica puteva, grad od privrednog i kulturng značaja. Knez Lazar je ovde 1371. godine podigao svoju prestonicu, crkvu Lazaricu i dvor koji su ovom gradu posebno dali na značaju. Do dolaska Turaka je bio važan srpski politički centar, a Osmanlije su ga prozvale Aladža Hisar, što u prevodu znači Šareni grad.

Sledeća lokacija pogodna za odmor i relaksaciju je jezero Ćelije, a nedaleko od njega se nalazi još jedan srpski srednjovekovni grad, Koznik. Grad je bio strateški značajan jer je služio u odbrani protiv turskih napada. Od ovog mesta se put odvaja za Jošaničku banju, koja ponovo nagoveštava dolazak na najlepšu srpsku planinu.

Čini se da put na Kopaonik predstavlja jednu opširnu i korisnu lekciju iz srpske istorije, za one koji žele da je (bliže) upoznaju. Bila bi prava šteta ne zaustaviti se pored nekih od navedenih atrakcija, pre nego što vaše automobile odmeni skijaška oprema na Kopaoniku.

Svaki grad, reka i manastir odišu tragovima prošlih vremena i najvećih srpskih državnika koji su kreirali našu istoriju.

Izvor: kopaonik.travel