Meteorološka merenja na Kopaoniku su vršena još u devetnaestom veku,i obično su ih obavljali prirodnjaci i istraživači koje je zanimala ćud ove divne planine. Zgrada Republičkog hidrometerološkog zavoda Srbije je sagrađena 1980. godine, kada kreće sa radom i stanica sa stalnom dežurnom službom. To je ujedno i glavna meteorološka stanica na Kopaoniku, jer postoje i padavinske stanice, privremene stanice i meteorološke stanice na teritoriji Kopaonika.

„Na meteorološkoj opservatoriji Kopaonik merenja se vrše svaki sat vremena,“ ističe Boban Pribojac-meteorološki tehničar“, i ta se merenja unose u dnevnik osmatranja. Svaka tri sata izveštaj se šalje u Beograd u republički hidrometeorološki zavod Srbije. Meri se: vidljivost, oblačnost, pravac i brzina vetra, atmosverski pritisak, temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina padavina, a zimi se vrše i meranja ukupne količine snežnog pokrivača, kao i novog snega. Merenja se vrše permanentno 24 sata dnevno. Građani koje zanima trenutno stanje na Kopaoniku mogu nas nazvati u svako doba dana na telefon 036/71-020, i od nas će dobiti informacije o temperaturi i vlažnosti vazduha, kao i pravac i brzinu vetra. Ostale podatke obično ne dajemo jer bi samo zbunile zainteresovane, konkretno mislim na vazdušni pritisak jer je za Beograd normalan pritisak od 1000mbar pa bi podatak o pritisku na Kopaoniku samo zbunio, jer je ovde normalan vazdušni pritisak 828mbar.“

Ovog Avgusta je bilo dosta kišovito i oblačno na Kopaoniku, tako da je zabeleženo 178.3mm padavina (najviše za proteklih 12 godina), što je svakako dosta za jedan letnji mesec-koji inače važi za najstabilniji i najtopliji mesec u godini sa prosečnom temperaturom od 11.9C, i prosečnim padavinama od 66mm.

Godišnje na Kopaoniku prosečno padne oko 400cm snega, stim što počinje da pada uglavnom u Novembru i snežnu sezonu završava u Aprilu. Normalno i Kopaonik kaoi svaka druga planina ima svoju nepredvidivu ćud pa se dešava, na svu sreću, da sneg padne i u Junu (7.6.1994.) kada je palo 4cm snega, ili pak u Avgusu-najtoplijem mesecu (31.8.1995.) kada je pao sneg visine 1cm i zadržao se ceo dan. U Aprilu, iako je u pitanju prolećni mesec, uglavnom padne najviše snega, pa je tako 17.4.1996. godine za jedan dan palo 70cm snega, a za tri dana koliko je trajala snežna mećava palo je ukupno 130cm snega, pa je nivo snega (starog i novog) kada se mećava stišala iznosio 160cm. Te godene je skijaška sezona trajala i u Maju. Najveća visina snežnog pokrivača izmerena je 22.3.2000. godine i tada je iznosila 170cm.

Što se tiče kiše, prosečno godišnje padne oko 950mm. Od meseci tu prednjači Septembar, kao i letnji meseci, a pravi potop je zabeležen 7.9.2001. godine kada je 40 sati bez prestanka padala kiša, ili ti 70,5mm za dva dana.