Kopaonik je leti vedriji i pitomiji

Kada se popnete na Kopaonik, najbolje je da već prvog dana nabavite mapu i prateći stazice koje su na njoj ucrtane, krenete u osvajanje svih vrhova. Ukoliko ogladnite, poslužite se borovnicama i divljim malinama kojih ima u izobilju. 

Do Kopaonika se dolazi prateći tok Ibra sve do Ušća, pre koga skretanje desno vodi do Studenice, zadužbine Stefana Nemanje (XII vek). Zasenjujuće lep manastir u okviru koga je i Bogorodičina crkva, sva u belom mermeru. Manastir skriva freske koje ilustruju lozu Nemanjića, delimično pozlaćene, pa je dobra ideja posetiti ga, sresti sa delom naše istorije i osetiti božanstvenu tišinu koja vlada ovim mestom. 

Put dalje vodi do Jošaničke banje, a onda sledi uspon ka Sunčanoj planini koja s razlogom nosi takvo ime. 

Ukoliko na Kopaonik idete autom, ne propustite priliku da posetite još neka mesta koja se nalaze u okolini, a pre svega Maglič, Jerinin grad, utvrđenje na vrhu brda iznad Ibra. 

Da biste stigli do Magliča, neophodno je preći most preko Ibra koji, nažalost, nije u funkciji. Ali, ako ste avanturističkog duha, spremni na izazove, preći ćete ga uz malo truda vodeći računa gde stajete. A onda – uspon! Savladavši ga, dolazite do utvrđenja sa koga se pruža neverovatan pogled.

Nažalost, ništa nije obeleženo i ukoliko niste vrsni poznavalac istorije i arhitekture, možete samo nagađati gde se šta nalazilo i čemu je služilo. Turista jedva da ima, verovatno iz bojazni da pređu most, tako da su najčešći posetioci ovce i krave. 

Kada se popnete na Kopanik, najbolje je da već prvog dana nabavite mapu i, prateći stazice koje su na njoj ucrtane, krenete u osvajanje svih vrhova. Ukoliko ogladnite (što će se sigurno dogoditi jer planinski vazduh to iziskuje), poslužite se borovnicama i divljim malinama kojih ima u izobilju. 

Sve staze su obeležene, a vode do najviših vrhova Srbije: Pančičevog vrha (2017 m), Karamana (1936 m), Gobelje (1934 m), Nebeske stolice (1913 m). Stoga, ne propustite priliku da spoznate kakav je osećaj biti između neba i zemlje.

Pančićev vrh je nezaobilazna destinacija do koje mnogi dolaze i kolima, ali ne budite snobovi, već krenite pešaka i uverićete se da je svaki korak vredeo truda. Pogled koji se pruža sa krova Srbije treba doživeti. 

Leti na Kopaoniku nije toliko velika gužva, gosti su uglavnom iz Beograda i najčešće su to mladi parovi i porodice sa malom decom. Ima i starijih ljudi koji bez problema savlađuju vrhove, dosta sportista koji su na pripremama, ali sve to ne odaje utisak gužve. 

Kopaonik je sam po sebe divlja planina i jedino u samom centru mogu se naći prodavnice. Postoji desetak prehrambenih prodavnica sasvim dobro snadbevenih, nekoliko mesta u samom centru u kojima možete popiti piće i naručiti klopu, kao i 2-3 sportske radnje, i naravno, one sa suvenirima i džidža-bidžama. Prehrambene prodavnice su nesumnjivo skuplje od uobičajenih cena u Srbiji (plazma, wellness su po 120din, jogurt, mleko, grickalice oko 20 din skuplje).

Ali zato je priroda fenomenalna, pa se na Kop i dolazi da bi se što više uživalo u njoj, a što manje vremena provodilo u hotelu.

Najviše ljudi ide na Pančićev vrh (2017 m) i postoji više staza, ne mnogo teških. Gore se može stići i kolima ili bajsom uz povremeno guranje pored sebe. 

Nedaleko od centra vodi i staza do Suvog Rudišta (1976 m), odatle se može ići na Mali Karaman (1904 m) i uz malo pešačenja stići do Velikog Karamana (Vučak, 1936) m na kome se nalaze stene. Odatle se vidi i Velika Gobelja (1934 m). 

Kopaonik ima mnogobrojne žičare, ali je razočaranje veliko kad shvatite da samo jedna radi leti. Ipak, postoji sijaset sportskih aktivnosti koje su vam na raspolaganju: džoging, biciklizam, tenis, odbojka na pesku, košarka i naravno – neizostavno brčkanje u hotelskim bazenima i lenčarenje na terasi.

Nevena Kukoljac, B92